부산대학교 도서관

Uvod. Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta bolesnika u terminalnoj fazi hronične bubrežne slabosti. Pored klasičnih faktora rizika, u poslednje vreme sve više se istražuju takozvani „netradicionalni" faktori rizika, uključujući i polimorfizam gena za angiotenzin-konvertujući enzim. Cilj ovog istraživanja bio je analiza kardiovaskularnog morbiditeta u odnosu na genski polimorfizam angiotenzin-konvertujućeg enzima kod bolesnika koji se leče hroničnim hemodijalizama. Materijal i metode. Studija je obuhvatila 196 bolesnika koji se nalaze na hroničnom programu lečenja hemodijalizama duže od šest meseci, tri puta nedeljno na po-lisulfonskim membranama. Genotipizacija je sprovedena metodom reakcije lančane polimerizacije. Rezultati. Od 196 ispitanika, njih 55% imalo je I/D, 35% D/D, a 10% njih imalo je I/I genotip. Pokazano je da samo prisustvo D-alela gena angi-otenzin-konvertujućeg enzima povećava rizik za pojavu hipertrofije leve komore i periferne vaskularne bolesti. Genski polimorfizam angiotenzin-konvertujućeg enzima pokazao je značajnu povezanost sa nastankom cerebrovaskularnog insul-ta i hiperlipoproteinemije kod bolesnika na hemodijalizi. Zaključak. Polimorfizam gena za angiotenzin-konvertujući enzim povezan je sa nastankom cerebrovaskularnog insulta i hiperlipoproteinemije kod pacijenata na dijalizi. Alel D ovog gena značajno povećava rizik za nastanak hiperlipoproteinemije i periferne vaskularne bolesti. Genetske analize zahteva-ju opsežnije analize radi definitivnog stava o povezanosti da-tog polimorfizma sa morbiditetom bolesnika na dijalizi i eventualnog značaja ovih nalaza u svakodnevnoj kliničkoj praksi. [ABSTRACT FROM AUTHOR]