부산대학교 도서관

Uvod. Plućna arteriovenska malformacija (PAVM) je patološka komunikacija između plućne arterije i plućne vene kojom se zaobilazi normalna alveo-kapilarna membrana, usled č ega se krv u tom delu plućnog p arenhima ne oksigeniše. Savremeni pristup lečenju PAVM uključuje hirurški tretman ili embolizaciju endovaskularnim putem. Prikaz bolesnika. Bolesnica stara 30 godina javila se zbog trnjenja i slabosti ekstremiteta leve strane. Objektivno, imala je cijanozu usana i batičaste prste. Na radiografiji srca i pluća, u desnom hemitoraksu, u donjem plućnom polju u projekciji medioklavikularne linije, nwwađena je relativno homogena i relativno jasno ograničena senka promera oko 35 mm, intenziteta mekih tkiva. Urađena je multislajsna kompjuterizovana tomografija sa pulmoangiografijom i u plućnom parenhimu, obostrano, utvrđen je veći broj PAVM, o d kojih j e najveća (promera oko 35 mm) bila u donjem desnom plućnom režnju na prelazu između apikalnog i posterobazalnog segmenta, sa uočljivom dovodnom arterijom prečnika oko 7 mm i odvodnom venom prečnika oko 9 mm. Primenom Seldingerove metode urađena je selektivna pulmoangiografija. Kroz uvodnik, uveden je „čepić" (eng. plug) prečnika 10 mm, „čepić" je ekspandiran, čime je indukovana potpuna okluzija završnog d ela d ovodne g rane t e P AVM (potvrđeno kontrolnom angiografijom). Na taj način, PAVM je u potpunosti bila isključena iz cirkulacije. Tokom tri meseca praćenja, bolesnica se osećala dobro i nisu zabeležene nikakve komplikacije. Zaključak. Endovaskularna embolizacija se preporučuje kao terapija prvog izbora za sve PAVM čija arterija hranilica ima dijametar veći od 2 mm. Endovaskularna embolizacija pokazuje visoku stopu uspešnosti sa minimalnom stopom komplikacija. [ABSTRACT FROM AUTHOR]