부산대학교 도서관

Cilj. Da se utvrdi primenljivost, rizik i dugoročni rezultati perkutane translumenske angioplastike (PTA) brahiocefalnog trunkusa (BT) i potključne arterije (PA). Metode. U periodu od 11 godina kod 92 bolesnika (57 muškaraca--62%, prosečne životne dobi 53,5 ± 7,8 godina) je izvedeno 93 PTA opstruktivnih lezija PA/BT, i to 70(75%) stenoza i 23(25%) okluzija sa prosečnim procentom stenoze od 83,1 ± 6,2%. Kliničke indikacije su bile: vertebrobazilarna insuficijencija (n=57), ishemija gornjeg ekstremiteta (n=40), koronarni steal syndrome (n=4) i priprema za aortokoronarni bypass korišćenjem unutrašnje torakalne arterije (ITA) (n=4 asimptomatska bolesnika). Prosečna dužina lezije bila je 22 ± 8 mm. Rezultati. Uspešno je tretirano ukupno 81(87%) od 93 lezija; svih 12(13%) neuspešnih procedura su bile rezultat nemogućnosti rekanalizacije okludiranih arterija. Kod 10 bolesnika implantirano je 10 stentova (2 u BT i 8 u levu PA). Bilo je 6(6,5%) proceduralnih komplikacija: 1 disekcija, 1 tromboza leve PA, tranzitorni ishemijski događaj kod 2 bolesnika, dva slučaja dislokacije ateromatoznog plaka iz desne PA u desnu zajedničku karotidnu arteriju. U toku prosečno 48 ± 3 meseci praćenja 16(20%) restenoza tretirano je balon dilatacijom (n=7) ili operativno (n=9). Primarna i sekundarna prolaznost za sve tretirane lezije (n=93) za 11 godina bila je 87% i 80% (stenoza : okluzija 97%:58% i 89:58%). Zaključak. Angioplastika balonom je relativno jednostavna, efikasna i sigurna procedura. Zahteva kratkotrajnu hospitalizaciju uz niže troškove lečenja. Kod suboptimalnih rezultata i za rekanalizacije hroničnih okluzija preporučuje se implantacija endovaskularnih stentova. [ABSTRACT FROM AUTHOR]