부산대학교 도서관

Uvod/Cilj. Sve ženske dojke su prirodno asimetrične. Kada je razlika u obliku, veličini ili položaju dojke i bradavice upadljiva, hirurška korekcija jedino je rešenje i predstavlja jedan od najvećih izazova za hirurga plastičara. Pridržavajući se detaljno opisane klasifikacije po Nahaiju, cilj rada bio je da se prikažu mogućnosti plastične hirurgije u rešavanju primarnih (kongenitalnih), sekundarnih (razvojnih) i tercijarnih (stečenih) asimetrija dojke. Metode. Izvršena je retrospektivna analiza hirurških procedura za korekciju različitih vrsta asimetrija dojki kod žena koje su u poslednjih sedam godina korišćene u Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA. Rezultati. Tokom poslednjih sedam godina u Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA operisane su 82 bolesnice starosti od 18 do 65 godina. Najveći broj asimetrija bio je iz grupe razvojnih, „pubertetskih asimetrija", čak 43. Operisano je sedam bolesnica sa primarnom asimetrijom: urođena asimetrija grudnog koša (Sy. Poland), prekobrojne i tuberozne dojke. Sve bolesnice bile su preoperativno ultrazvučno pregledane, a kod razvojnih asimetrija rađen je i hormonski status. Izbor hirurške tehnike za korekciju asimetrije diktirao je klinički nalaz i želja bolesnice za budućim izgledom dojki. Najveći broj asimetričnih dojki korigovan je primenom kombinovanih hirurških procedura: primarna i sekundarna rekonstrukcija, redukciona, suspenziona ili augmentaciona mamoplastika. Kombinacijom hirurških procedura postigli smo veoma zadovoljavajuće rezultate. Kod nekoliko bolesnica zabeleženi su hipertrofični postoperativni ožiljci nakon redukcionih mamoplastika, koji nisu uzrokovali značajne smetnje. Zaključak. Primena principa plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije može značajno da doprinese postizanju veoma dobrih rezultata u rešavanju asimetrija dojki. Pored odgovarajućeg izbora operativnih procedura za rešavanje asimetrije dojki, od izuzetnog značaja je i motivisanost bolesnica za postizanje što boljih rezultata. [ABSTRACT FROM AUTHOR]