부산대학교 도서관

Analiziran je prosečan prinos pšenice u Srbiji i nekoliko stranih zemalja u 20. veku. Ispoljile su se tri zajedničke karakteristike: a) u prvih 50 godina prošlog veka nije bilo značajnog povećanja prosečnih prinosa; b) u drugih 50 godina došlo je do dramatičnog povećanja prosečnih prinosa za čak 230 % do 280 %; c) u poslednjih 15-tak godina nije zabeležen značajniji porast prosečnih prinosa. Razlozi za rapidno povećanje prosečnih prinosa u drugoj polovini 20. veka su uvođenje polupatuljastih sorti u proizvodnju i upotreba većih količina mineralnih đubriva. Savremene sorte polupatuljaste stabljike sa većim potencijalom za prinos u odnosu na sorte sa visokom stabljikom pokazuju i veće variranje između maksimalnih i minimalnih prinosa, kao i između godina. Te sorte pokazuju i veoma pozitivnu reakciju na dobru agrotehniku. Sorta kao faktor daljeg povećanja prinosa, a time i proizvodnje, nije izgubila u potpunosti svoj značaj, samo što su dalji napreci mali i često statistički nesignifikantni. U protekloj sezoni u Republici Srbiji prinosi i proizvodnja pšenice su bili na nivou poslednjeg desetogodišnjeg proseka. Dominantne sorte u proizvodnji su bile Pobeda, Renesansa i Evropa 90 a zauzimale su preko 60 % ukupnih površina pod pšenicom. U mreži makro-ogleda u Srbiji najbolje rezultate su postigle sorte Arija, Zvezdana, Etida i NS 40S. [ABSTRACT FROM AUTHOR]