부산대학교 도서관

Uvod: Lipoproteini velike gustine (HDL) imaju ateroprotektivne biološke osobine: antioksidativne, antiapoptotičke, antiinflamatorne kao i kapacitet da izvlače holesterol iz ćelija. Analiza plazmatske mRNA može da se koristi za ispitivanje plejotropnih efekata statina in vivo kao novo analitičko sredstvo za neinvazivnu procenu ekspresije gena u zidu krvnog suda. Cilj ove studije je bio da se procene plejotropni efekti atorvastatina kod pacijenata sa stabilnom anginom sa visokorizičnim vrednostima (grupa A) u odnosu na pacijente sa graničnim i poželjnim vrednostima HDL holesterola (HDL- C) (grupa B). Metode: Četrdesettri pacijenta sa stabilnom anginom su primala terapiju atorvastatinom (20 mg/dan) 10 nedelja. Mi smo ispitivali tri gena značajna za plejotropno delovanje stati­na: intracelularni adhezioni molekul-1, hemokin (C-C motiv) ligand 2 i katepsin S i procenjivali smo efekte atorvastatina na veliCinu i raspodelu HDL subfrakcija promoću elektroforeze na poliakrilamidnom gradijent gelu. Rezuttati: U grupi A, posle terapije, HDL-C koncentracija se značajno povećala, ali ne i u grupi B. Atoivastatin je snizio plazmatski nivo hemokin (C-C motiv) liganda 2 i intracelularnog adhezionog molekula-1 mRNA u obe grupe, ali nije promenio plazmatski nivo gena za katepsin S. Samo u grupi A, ukupni bilirubin je pokazao negativnu korelaciju sa genom za katepsin S (r=-0,506; p=0,023) pre zapotinjanja tera­pije i značajni porast nakon terapije atorvastatinom. Zaključak: HDL-C i bilirubin mogu biti obećavajući terapijski ciljevi u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Analiza slobodne mRNA (eng. cell-free mRNA) u plazmi može postati korisno sredstvo za procenu plejotropnog delovanja statina. [ABSTRACT FROM AUTHOR]