부산대학교 도서관

Uvod. Inkapsulirajuća peritoneumska skleroza je moguća, ozbiljna, životno ugrožavajuća komplikacija lečenja peritoneumskom dijalizom. Prikaz slučaja 1. Bolesnica je hitno hospi-talizovana zbog kliničke slike inkapsulirajuće peritoneumske skleroze uzapaljenskom stadijumu: febrilnost, subokluzija, pozitivan zapaljenski sindrom (Le 20 K/ul, CRP 217 mg/l) i jako zamućen peritoneumski efluent (Le 3,3 K/ul) uz sterilnu kulturu. Faktori rizika za razvoj inkapsulirajuće peritoneumske skleroze bili su devet prethodnih epizoda peritonitisa kao i višegodišnje korišćenje hipertonih dijaliznih rastvora. Dijagnoza je potvrđena kompjuterskom tomografijom. Ordinirani su joj tamoksifen i pronizon i odgovor na terapiju bio je pozitivan. Međutim, i pored kontrole inkapsulirajuće peritoneumske skleroze, smrtni ishod nastao je posle osam meseci usled tuberkuloze pluća sa znacima popuštanja srca. Prikaz slučaja 2. Klinička slika je takođe odgovarala inkapsulirajućoj peritoneum-skoj sklerozi u zapaljenskom stadijumu, a identifikovani faktori rizika bili su dugogodišnje lečenje peritoneumskom dijalizom (100 meseci) i epizoda teškog peritonitisa sa infekcijom tunela. Prvi znak inkapsulirajuće peritoneumske skleroze bio je hemo-ragičan ascites, koji je viđen pri ponovnom pokušaju plasiranja Tenkofovog (Tenckhoff) katetera. Dijagnoza je potvrđena CT nalazom. U terapiju je uveden tamoksifen (tbl. 10 mg 2 x 2). Nakon 14 meseci od otpusta bolesnik sem anemije, slabog apetita i zamaranja, negira druge tegobe. Zaključak. Tokom lečenja bolesnika peritoneumskom dijalizom uvek treba misliti na komplikaciju u vidu inkapsulirajuće peritoneumske skleroze koju nije uvek lako prepoznati. Blagovremena dijagnoza uz upotrebu kortikosteroida i tamoksifena u prvom, a samo tamo-ksifena u drugom slučaju bila je delotvorna u kontroli i sprečavanju napredovanja bolesti. [ABSTRACT FROM AUTHOR]