부산대학교 도서관

Cilj istraživanja bio je ispitati koji od rutinskih neinvazivnih parametara može, kod lečenih bolesnika od arterijke hipertenzije, predvideti nastanak oštećenja ciljnih organa i ishod bolesti, tokom pet godina praćenja. U istraživanje je uključeno 176 bolesnika (prosečne starosti 66,9 godina ± 9,3 godine) sa arteijskom hipertenzijom, koji su bili prethodno lečeni, prosečno 144 meseci ± 90 meseci. Praćenje bolesnika nastavljeno je još prosečno 63,6 meseci. Prosečne vrednosti dvadesetčetvoročasovnog ABPM bile su za sistolni (SBP) 121,5 mmHg ± 14,6 mmHg i za dijastolni (DBP) 69,1 mmHg ± 9,2 mmHg. Dijabetes je imalo 36 (20,4%) bolesnika, a poremećaj lipida 115 (65,4%) bolesnika. Hipertrofiju leve komore (LVH) imalo je 116 (63,4%) bolesnika. Indeks mase leve komore bio je prosečno 135,4 g/m2 ± 30,7 g/m2. Tokom perioda praćenja registrovan je 21 (11,9%) novi događaj, od toga 3 (1,7%) šloga, 6 (3,4%) akutnih koronarnih događaja sa sledstvenom revaskularizacijom, dve stabilne angine pektoris (2,6%), dve implantacije pejs-mejkera (2,6%), jedna akutna tromboza arterije nogu (0,6%), jedna demencija (0,6%) i 6 (3,4%) novih atrijalnih fibrilacija. Nezavisni prediktor za ukupne nove događaje bila je veličina leve pretkomore (koeficijent beta 0,295; p < 0,01). Bolesnici sa LVH imali su značajno veće SBP i DBP dobijenog iz dvadesetčetvoročasovnog ABPM i kućnog merenja (p < 0,01). Nezavistan prediktor za prisustvo LVH bila je dužina lečenja hipertenzije (koeficijent beta 0,180; p < 0,03). Prediktori nižih vrednosti klirensa kreatinina (za model p < 0,01) bile su godine starosti (beta 0,187; p < 0,02) i vrednosti glikemije (koeficijent beta 0,232; p < 0,01). Rutinski neinvazivni parametri kod bolesnika sa artrijskom hipertenzijom tokom lečenja, ne mogu predvideti petogodišnji ishod lečenja, ali dobro korelišu sa oštećenjem ciljnih organa. [ABSTRACT FROM AUTHOR]