학술논문


EBSCO Discovery Service
발행년
-
(예 : 2010-2015)
전자자료 공정이용 안내

우리 대학 도서관에서 구독·제공하는 모든 전자자료(데이터베이스, 전자저널, 전자책 등)는 국내외 저작권법과 출판사와의 라이선스 계약에 따라 엄격하게 보호를 받고 있습니다.
전자자료의 비정상적 이용은 출판사로부터의 경고, 서비스 차단, 손해배상 청구 등 학교 전체에 심각한 불이익을 초래할 수 있으므로, 아래의 공정이용 지침을 반드시 준수해 주시기 바랍니다.

공정이용 지침
  • 전자자료는 개인의 학습·교육·연구 목적의 비영리적 사용에 한하여 이용할 수 있습니다.
  • 합리적인 수준의 다운로드 및 출력만 허용됩니다. (일반적으로 동일 PC에서 동일 출판사의 논문을 1일 30건 이하 다운로드할 것을 권장하며, 출판사별 기준에 따라 다를 수 있습니다.)
  • 출판사에서 제공한 논문의 URL을 수업 관련 웹사이트에 게재할 수 있으나, 출판사 원문 파일 자체를 복제·배포해서는 안 됩니다.
  • 본인의 ID/PW를 타인에게 제공하지 말고, 도용되지 않도록 철저히 관리해 주시기 바랍니다.
불공정 이용 사례
  • 전자적·기계적 수단(다운로딩 프로그램, 웹 크롤러, 로봇, 매크로, RPA 등)을 이용한 대량 다운로드
  • 동일 컴퓨터 또는 동일 IP에서 단시간 내 다수의 원문을 집중적으로 다운로드하거나, 전권(whole issue) 다운로드
  • 저장·출력한 자료를 타인에게 배포하거나 개인 블로그·웹하드 등에 업로드
  • 상업적·영리적 목적으로 자료를 전송·복제·활용
  • ID/PW를 타인에게 양도하거나 타인 계정을 도용하여 이용
  • EndNote, Mendeley 등 서지관리 프로그램의 Find Full Text 기능을 이용한 대량 다운로드
  • 출판사 콘텐츠를 생성형 AI 시스템에서 활용하는 행위(업로드, 개발, 학습, 프로그래밍, 개선 또는 강화 등)
위반 시 제재
  • 출판사에 의한 해당 IP 또는 기관 전체 접속 차단
  • 출판사 배상 요구 시 위반자 개인이 배상 책임 부담
'학술논문' 에서 검색결과 4,884건 | 목록 1~20
Academic Journal
The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research. 6:242-245
Erkurgan/Naxshab y el final de la protohistoria de Sogdia: 10 ВИРТУАЛЬНАЯ РЕКОНСТРУКЦИЯ ИСТОРИЧЕСКИХ СОБЫТИЙ И УТЕРЯННЫХ, НЕСОХРАНИВШИХСЯ ПАМЯТНИКОВ И ОБЪЕКТОВ (В РАЗРЕЗЕ ИСТОРИЧЕСКИХ ПЕРИОДОВ) ERKURGAN/NAXSHAB Y EL FINAL DE LA PROTOHISTORIA DE SOGDIA Jesús Gil Fuensanta professor, LaSEI-ICFS/UAM Muminov O.U. National University of Uzbekistan En nuestra anterior memoria preliminar de las actividades realizadas por el SURPAD en anos previos, centrabamos nuestros trabajos Erkurgan, la antigua Naxshab, cuya ocupacion es tecieron en el oasis de Tashkent (territorio de Chach) y que al contrario de Naxshab y la Sogdiana supusieron el ascenso urbano de la actual capital de Uzbekistan. Durante finales del 2019 y 2020 no nos fue posible el trabajo de campo miento, aunque si pudimos estudiar los materiales depositados en la Universidad de Tashkent, a pesar de que el grueso de la exposicion museistica se encuentra en el Museo Arqueologico de Samarcanda. Sin embargo, uno de los momentos arqueologicos con mejor informacion estratigrafica en Erkurgan/Naxshab es justo el periodo de ocupacion del edificio tripartito de Mingurik. Un contraste con la situacion arqueologica de Samarcanda/Afrosyab, el otro gran yacimiento arqueologico de la Sogdiana, durante los siglos II y III de la era cristiana, y de los que desconocemos restos arqueologicos procedentes de Samarcanda. Recordemos que poco antes de la coincidencia de Najshab y el edificio tripartito de Mingurik, y a traves de un documento escrito en arameo imperial, hacia el 348 a.C., la epoca de Artajerjes III, y descubierto en Afganistan, se encuentra la primera mencion escrita de Najshab, por el satrapa de Bactria, Ajvamazda, cuando el gobernador aqueme- nida de Hulmi, Bagavant envio tropas para reparar los muros defensivos de Nijshapaya (Naveh, Shaked 2012: no A4, 92 ss.). En Erkurgan durante las previas excavaciones dirigidas por uno de nosotros (v.gr. Suleymanov 2000) fueron descubiertos diversas construcciones tripartitas (v.gr. Mamedov 2003), incluso extramuros (Figura 5). Algunos de 11 estos edificios, con plataforma o podio, han sido identificados como templos; en ellos vemos elementos que los conectan con un posible culto al fuego y al sol, con diversas caracteristicas propias del zoroastris- mo y mitraismo. Otras construcciones por la naturaleza de los hallazgos remiten a un uso administrativo o palacial. Desde la protohistoria de la Mesopotamia, algunos edificios tripartitos tenian grandes columnas o pilares en su sala central (Heit Qasim en Obeid). Uno de los hallazgos masrealizo en la columna central de uno de estos encuentran expuestas en el museo de Samarcanda. Con la reproduccion y calco realizados (Figura 6), comprobamos que se trata de una representa- cion «oficial» que alude a una rendicion de unos personajes que portan simbolos durante el siglo I de la era cristiana. Najshab durante este periodo vivio un gran florecimiento comercial y urbano, pero sin ninguna evidencia estratigrafica de destrucciones, crema- ciones secundarias generalizadas o empobrecimiento cultural. Onsideraciones conclusivas Mingurik y su contraparte Shastepe deban haber sido levantados en epoca semejante por grupos de gentes, de tradicion cultural nomada con zoroastrico o sincretico de elementos budistas-mitraicos. Hay elementos en su ceramica que nos recuerdan a una variante cultural de la sogdiana oriental a finales del I milenio antes de la era Cristiana [19]. El antiguo Oriente, para todo edificio significado, con un caracter eminente l-religioso, y tal como revela la continuidad de Mingurik, Shastepe y los templos de Erkurgan, el criterio de continuidad topografica como sector religioso de la ciudad era una de las caracteristicas de las culturas urbanas (v.gr. Aurenche 1982). Revelan por otra parte el asentamiento en el entonces oasis de Tashkent de estos gru- pos de origen nomada y que posteriormente quedarian integrados dentro del imperio de Kushan [17]. Figura 1. Reconstruccion de Yevkurgan/Najshab, siglo I d.C., basada en las excavaciones y sondeos previos 12 Es justo el momento previo al establecimiento de la ruta de la seda de la epoca Han. Ambos edificios, Shastepe y Mingurik parece que fueron abandonados sin destruccion externa, en algun momento de los primeros siglos del primer milenio de la era cristiana. Es una epoca que coincide con la expansion del imperio de Kushan desde la antigua Bactria, y con el tuvo lugar la dispersion de las ideas del budismo Mahayana a traves de la ruta de la seda. Es en esos momentos cuando el uso religioso de Mingurik como culto solar o al fuego se desvanece de la Historia. Mingurik se construyo junto a un emplazamiento, nada casual en su a fuentes subterraneas de agua y un rio en las proximidades. Ademas, se levanto sobre un podio artificial de barro prensado, pise, como los templos de Erkurgan se construyeron sobre plataformas artificiales de otros materiales. Erkurgan durante el periodo muestra imagenes y arquitectura que conectan a esta metropoli con un profundo arraigo del Zoroastrismo. Parece que el lugar de Mingurik estuviese ligado conectado con las aguas o la fertilidad. Recordemos que desde siglos antes de la penetracion helenistica en la Sogdiana, existian representaciones de dos deidades, una masculina y otra femenina. Posiblemente por el caracter solar de los emplazamientos y su conexion con elementos de agua y fertilidad, Mingurik podria haber sido dedicado al culto de Mithra- Anahita en la epoca de su fundacion. Tal culto solar tuvo amplia dispersion en el periodo Greco-Bactriano por la Sogdiana. En aquel periodo la diosa persa de la fertilidad y las aguas, Anahita, se sincretizo con elementos del Indostan, donde su equivalente era Sarasvati Los sogdianos durante el periodo aquemenida eran de tradicion nomada, y diversas de las caracteristicas constructivas de Mingurik o Shastepe remiten a esa tradicion. Estado actual que Mingurik fuese destruido en ninguna conflagracion. Sus torres pudieron tener una funcion al estilo de la de Tell Brak: un edificio tripartito que se le adosan torres en un periodo posterior a su construccion. Los corredores recuerdan a edificios laberinticos, donde en la tradicion mesopotamica de Oriente Medio son edificios especiales, palacios o templos, o con un ambito multifun- cional, integrando incluso aspectos religiosos y seculares[16]. Los edificios circulares se asocian normalmente a una tradicion nomada en la Prehistoria y Protohistoria de Oriente Proximo. Recordemoos on la distanciatemporal y geografica, la tradicion nomada del Neolitico A ceramici Gobekli Tepe, y los edificios recintos circulares de uso ritual (cf. Gil Fuensanta, Mederos Martin 2018); pues algun interpretaciones previas pensaron en una conexion del culto a los antepasados en tales edificios (vgr Ibid). 13 Hay unonturaleza ritual implfcita y omnipresente en el edificio tripartito de Min- gurik. Las grandes capas de combustiones internas obedecen a incendios controlados de naturaleza ritual que remiten a practicas religiosas del tipo mitraico o zoroastrico en todo caso. Su abandono y presunto sellado en partes del mismo obedecerfan a un abandono ritual del lugar. Por otra parte, la prueba de la existencia de partes subterraneas en edificios semejantes y coetaneos como el de Shastepe, no solo remiten a su conexion con sectores ocultos o al profano, subterraneos propios de las practicas mitrafcas (el Mithraeum), sino a que tal sector no ha sido descubierto en el edificio tripartito de Mingurik. Y una de nuestras metas en los trabajos iniciados en el mismo, es la comprobacion de si existe tal sector subterraneo en el tepalik actual [18]. Tal como se concluyo desde la epoca de las excavaciones y sondeos arqueologicos co- menzados en 1967, mantenemos que Mingurik fue un eslabon clave en la consecucion urbana del Tashkent de la epoca. Hay ejemplos en la antiguedad de la Mesopotamia de Oriente Proximo que ciudades mesopotamicas del Bronce se articularon en un principio alrededor de tempplo plejos religiosos. Tenemos el posible caso de Arbela/Erbil (Norte de Irak) que en el paso del bronce antiguo al medio pudo cambiar su posicion central desde un viejo santuario calcolfiico en el museo actual (Qalinj Agha), junto a un caudal de ri'o o aguas subterra- neas, hasta la ciudadela actual, en uso desde el Bronce Medio. Bibliografia 1. Alimova, D.A., Filanovich, M.I. (2009): Toshkent Tarihi (lyadim davlardan Bugungi Kungach). Tashkent: Art Fleks. 2. Aurenche, O. (1982): «A l’origine du temple et du palais dans les civilisations anciennes de la Mesopotamie», en E. Levy (ed.), Le systeme palatial en Orient, en Grece et a Rome (Strasbourg, 1985), Ktema, 7, 239-243. 3. Buryakov, Y.F. (1956): «Gorodishche Ming-Uryuk v Tashkente», Tashkent, Trudy SAGU (Arkheologiya Sredney Azii), Izdatel’stvo SAGU, 121-132. 4. Buryakov,Y.F, Zil'per, D.G. (1960): «Arkheologicheskiye nablyudeniya v 1957g. na gorodishche Ming-Uryuk v Tashkente», Tashkent, Figura 2. Relieve de la columna occidental del templo tripartito de Yevkurgan/Najshab, siglo I d.C. 14 Trudy TashGU, 172. 5. Bogomolov, G., Il’yasova, S. K (2010): «Diskussii o zdaniyakh s krestoobraznoy planirovkoy v Chache», Traditsii Vostoka i Zapada v antichnoy kul’ture Sredney Azii (Sbornik statey v chest’ Polya Bernara); Pod redaktsiyey Kazima Abdullayeva, Samarkand, Noshirlik yog'dusi, 106116. I 6. Filanovich, M.I. (1982): U istokov drevney kul’tury Tashkenta, Tashkent, Fan. 7. Filanovich, M.I. (2010): Drevnyaya i srednevekovaya istoriya Tashkenta v arkheologicheskikh istoch- nikakh. Tashkent. 8. Gil Fuensanta, J., Mederos, A. (2018): «The Late PPNB ‘World’ Systems in Northern Mesopotamia and South Levant: Agglomeration, control of Long-Distance Exchange and the Transition of Early Religious Centers to Central Villages», en L. Berrocal, A. Mederos, L. Ruano (eds.), Ex Lectione Doctrina. Homenaje a la profesora Isabel Rubio de Miguel. Anejos a Cuadernos de Prehistoriay Arqueolog^a de la Universidad Autonoma de Madrid, 3, 45-68. 9. Mamedov, M. (2003): Drevnyaya arkhitektura Baktrii i Margiany. Ashkhabad. 10. Masson, M. Y. (1954): Proshloye Tashkenta. Izvestia AN RUz, 2. 11. Nurulin, T.S. (2012): Astronomicheskiye poznaniya v arkhitekture Drevnego Tashkenta. Tashkent: Arkhitektura i stroitel’stvo Uzbekistana, 1. 12. Naveh, J. y Shaked, S. (2012): Aramaic Documents from Ancient Bactria (Studies in the Khalilli 13. Collection). Londres: Khalilli Collection. 14. Suleymanov, R. Kh. (2000): Drevnii Nakhshab, Problemy tsivilizatsii Uzbekistana VII v. do VII v. n. e. Tashkent: Fan. 15. Zil’per, D.G. (1978): Dvortsovyy kompleks gorodishcha Ming-Uryuk v Tashkente. Ashkhabad, Is- toriya i arkheologiya Sredney Azii. ҚАДИМГИ ДАВРНИНГ ТАРИХИЙ РЕКОНСТРУКЦИЯСИ МАСАЛАЛАРИ Эгамбердиева Н.А. т.ф.д., доц., Тошкент давлат педагогика университети Тарих – ижтимоий ҳаёт тарзини ўзида акс эттирувчи кишилик жамиятининг ўтмишидир. Тарих бўлган воқеаларнинг ёритибгина қолмай, ундан сабоқ чиқаришга ва келажакни башорат қилишга ҳам имкон беради. Шу жиҳатдан қараганда, тарихни объектив ва ҳаққоний ўрганиш хар бир даврнинг долзарб масаласи бўлиб келган. Шунингдек, тарих давлатнинг ўзига хос сиёсий қуроли ҳамдир, бу жамиятда ҳукмрон бўлган мафкурани
Academic Journal
Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана. 1:10-14
Academic Journal
The American Journal of Social Science and Education Innovations. :72-82
Ўзбекистон тарихий маданий ёдгорликларига муносабатнинг 1980 йиллардаги ҳолати: 280 6. Основные тенденции и показатели экономического и социального развития Республики Узбекистан Статистический сборник. Т., 2011. ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИЙ МАДАНИЙ ЁДГОРЛИКЛАРИГА МУНОСАБАТНИНГ 1980 ЙИЛЛАРДАГИ ҲОЛАТИ Юнусова Х.Э. т.ф.д., профессор Ўзбекистон Миллий университети Ўзбекистон нафақат иттифоқда, балки бутун дунёда ўзининг бетакрор меъморий обидалари билан машҳур бўлган очиқ осмон остидаги музей бўлган. 1980 йил бошларида республикадаги 7056 та йирик маданий тарихий ёдгорликлар илмий асосда ўрганилиб, уларнинг тарихий ва маданий аҳамияти аниқланган ҳамда давлат рўйхатига олинган эди. Булардан 1503 таси архитектура, 2766 таси санъат, 2837 таси археологик ёдгорликлар бўлган. Булардан ташқари, республиканинг баъзи вилоятларида рўйхатга олинмаган маданий ёдгорликлар ҳам бўлган. Бундай ёдгорликлар қаторига Наманган вилоятида 30, Самарқанд вилоятида 60, Тошкент вилоятида 100, Фарғона вилоятида 200 тадан зиёд рўйхатга олинмаган ёдгорликларни ҳам киритиш мумкин эди[1]. Бироқ, бу обидаларга буюк тарихий мерос, халқ маънавий мулки сифатида қаралмади. Таъмирланиб, ён - атрофи ободонлаштирилган баъзи ёдгорликларга турли муассаса ва идоралар жойлаштирилди. Маҳаллий аҳолининг маданияти, маънавиятини юксалтиришда хизмат қилиши мумкин бўлган обидаларнинг аксариятига "эскилик сарқити" сифатида қаралди ва асосан хўжалик эҳтиёжлари мақсадларида фойдаланилди. Тарихий обидаларнинг аҳамиятини пасайтириш, улардан миллий эътиқод ва руҳиятга ёт бўлган марксча - ленинча ғояларни тарғиб этиш мақсадида бу обидалардан чойхона, дўкон, меҳмонхона сифатида ҳам фойдаланди. Масалан, Тошкент шаҳридаги Бешёҳоч даҳасидаги Абулқосим мадрасаси 1919 йилда ёпиб қўйилди, 1929 йилда эса очарчиликдан азият чекиб Самарадан кўчириб келтирилган 70 та оила жойлаштирилди. 1974 йилга келиб Тошкент ўйинчоқ фабрикасининг филиалига айлантирилди. Натижада бино қиёфаси бутунлай ўзгариб кетди. Инқирози кучайиб бораётган совет давлати мамлакатда имкон даража вазиятни ушлаб туриш мақсадида халқ эътиқодига таъсир кўрсатувчи моддий ва номоддий ёдгорликларга муносабат жуда оғирлашиб кетди [11]. 1983 йилдан кейин партия, совет идоралари томонидан меъморий обидалар ижарага бериш ҳолатлари кўпайиб, турли мақсадларда фойдаланилаётган 281 ёдгорликларнинг сони 1984 йилда 150 тага, 1985 йилга келиб эса 230 тагача етди. 115 та ёдгорликдан сайёҳларга хизмат кўрсатиш учун фойдаланилди, 33 та ёдгорлик музейга, 22 таси театрга, 69 таси маданий-маърифий муассасаларга айлантирилди. Баъзи собиқ масжид ва мадрасаларда атеизм бурчаклари ташкил этилди [2]. Албатта, бу тарихий обидаларни таъмирлаш мақсадида давлат томонидан маблағ ажратилди, лекин сиёсий раҳбарият топшириғини кутиб ўтиришга, топширилган режани бажаришга ўрганган маҳаллий раҳбарлар таъмирлаш ишларини тўлиқ назоратга олмадилар. Масалан, тарихий обидаларга бой Хивада 1967 йилда 82 та масжид, мадрасалар давлат муҳофазасига олинган бўлиб, уларни муҳофаза этиш учун давлат маблағ ажратди, лекин тарихий обидалар атрофларидаги ерлар аҳолига уй - жой қуриш учун бўлиб берилди, кўп ташкилотларнинг лойиҳасиз қурилган бинолари ишга тушди. 1978 йил Хивада ўзбек киноси асосчиси Х. Девонов яшаган ва ижод қилган уйни музейга айлантириш ўрнига уйнинг бир қисми хўжалик омбори вазифасини ўтаб келди. Хивадаги Муҳаммад Аминхон мадрасаси эса меҳмонхонага айлантирилди [12]. Оллоқулихон карвонсаройида савдо - сотиқ ишларини амалга ошириш учун савдо расталари ишга туширилди. Тарихий манбаларда кўрсатилишича, X асрда Хоразмга келган араб сайёҳи ал-Мақсудий Хиванинг Жума масжидини биринчи бўлиб тилга олган. Хусусан узоқ йиллар давомида масжиддаги 213 устун ёғоч ўймакорликнинг нодир намунаси ҳисобланиб келинган эди. Лекин бу ерда ҳам сопол буюмлар савдо кўргазмаси билан бирга, ашула ва рақс ансамблининг клуби жойлаштирилди. Пахта майдонларини кенгайтириш, ирригация иншоотлари ва шаҳобчаларини қуриш билан боғлиқ ишлар натижасида кўплаб архитектура ёдгорликлари вайрон қилинди. Шу тариқа археологик ёдгорликлар жойлашган ерлар экин майдонлари ҳисобидан жой ола бошлади. Хўжалик раҳбарлари эса аксарият мазкур ёдгорликларни бузиб ташлаш ҳисобига экин экиладиган ерларни кўпайтирдилар [3]. Археологик ёдгорликлар жойлашган айрим ерлар экин майдонлари ҳисобига киритилди. Хўжалик раҳбарлари эса кўп ҳолда мазкур ёдгорликларни бузиб, дала майдонлари қаторига қўшдилар. Юқоридаги ишларнинг барчаси пахта майдонларини кенгайтириш сиёсати натижасида амалга ошган эди [4]. 1979 йилда пахта экиладиган майдонларни кенгайтириш баҳонаси билан Самарқанд вилояти Иштихон туманидаги Алпомиш тепанинг бир қисми, 1980 йилда ободонлаштириш ишлари баҳонаси билан Эски Термиз шаҳарчасидаги XI – XIII асрларга оид бўлган меъморий ёдорликлар бузиб ташланди [5]. 1980 йиллар ўрталарида таъмирлаш ишлари нотўғри олиб борилиши натижасида Сурхондарё вилоятидаги пахсадан қилинган “Қирқ қиз” ансамблининг катта бир қисми қулаб тушди. Архитектура ёдгорликларини бузилгани учун бериладиган маъмурий жазо ҳам жиддий бўлмади. Ўзбекистон ССР Прокуратураси ўтказган текширувлар ҳам бу 282 ишларда жиддий хатоларга йўл қўйилганини, кўплаб тарихий ёдгорликлар хароб аҳволга тушиб қолгани ва қаровсизлик оқибатида йўқ бўлиб кетиш арафасида эканлигини кўрсатган [6]. Шуни ҳам қайд этиш керакки, республиканинг янги ташкил топган шаҳарлари атрофларида ҳам маълум тарихий обидалар мавжуд бўлган. Тошкент шаҳар ижроия қўмитаси қурилиш ишларини олиб бориш давомида тарихий ёдгорликларни муҳофаза қилиш ишларини кўнгилли шаҳар жамиятига, Ўзбекистон ССР Маданият вазирлигининг маданий ёдгорликларни муҳофаза қилувчи Бош Бошқармасига топширди. Лекин маданий ёдгорликларга эскилик сарқити сифатида қараш устунлик қилганлиги боис бу масалаларга жиддий эътибор берилмади. Ҳатто, Тошкент шаҳрининг айрим туманларида маданий ёдгорликларни ҳисобга олувчи комиссияларнинг тузилмади. Баъзи туман ижроия қўмиталари раислари бу тўғрисида аниқ тасаввурга ҳам эга бўлмаганлар [7]. Натижада шаҳардаги баъзи маданий ёдгорликлар бузилиб кетишига ёки бутунлай хароб ҳолга келиб қолишига олиб келди. Шаҳардаги “Айрилиш” мадрасаси ўрнига турар жой, “Қози Низомиддин” масжиди ўрнига дорихона қурилди. Яна бир ачинарли ҳол шунда бўлдики, айрим ҳолларда, бу ерларда ҳам обидалардан ишлаб чиқариш корхонаси ёки омборхона сифатида фойдаланилди. Бу бинолардаги айрим хоналар идораларнинг талабларига мослаб қурилди. Хоналар кенгайтирилиб, деворлари олиб ташланди, дераза, эшикларнинг ўрни алмаштирилди. Тарихий обидалар ўрнида ишлаб чиқариш цехлари ташкил этилди. Чунончи Хива шаҳрининг ўзида 21 ташкилот ва идоралар тарихий ёдгорликлардан хўжалик ишлари мақсадларида фойдаландилар. Самарқандда эски шаҳар ҳаробалари эса канализация ишларини амалга ошириш вақтида вайрон этилди. Фарғона водийсидаги архитектура ёдгорликларининг ўзига хос томонларидан бири – бетакрор нозик нақшлари эди. Улар фақат безак эмас, балки ўзбек халқининг юксак эстетик диди ва маҳоратининг намунаси бўл-ган. Шу жиҳатдан ҳам улар ўзига хос мазмун ва аҳамиятга эга бўлган. Бу ишларда ҳам маълум қийинчиликлар келиб чиқди. Таъмирлаш ишларига малакасиз усталарнинг жалб этилиши тарихий ёдгорликлардаги ўзига хос безакларни йўқолишига олиб келди. Охунбобоев туманидаги Хўжа Муборак ва Хўжа Мағиз мақбаралари ҳаваскор усталар томонидан таъмирланиши натижасида безакларнинг аввалги ҳолати йўқолиб кетди. Марғилон шаҳрида Кафтарлик қабристонидаги биноларга чизилган нақшлар ва безаклар устига Ўзбекистон ССРнинг герби ва юлдуз расми чизиб қўйилди. Булар таъмирлаш ишларининг сифати юзасидан мутахассислар назорати ўрнатилмаганининг натижаси эди [8]. Умуман, совет давлати ҳукмронлиги йилларида республика бўйича жуда кўплаб тарихий ва археологик ёдгорликлар эътиборсизлик, ёки масъулиятсизлик туфайли ҳароб ҳолга келиб қолганлиги сир эмас. Шуни 283 алоҳида таъкидлаш жоизки, 1980 йилларининг охирига келиб кенг жамоатчилик орасида ҳам тарихий ёдгорликларни тиклашга бўлган ҳаракат ортиб борди. Хусусан, Қашқадарё вилоятида тарихий ёдгорликларни тиклаш мақсадида бир гуруҳ оқсақоллар, зиёлиларни тарихий обидалар, қадимий эски китоб ва қўлёзмаларни сақлаш ҳамда асраб авайлаш мақсадида ёзилган мурожатномаси вилоят вақтли матбуотида эълон қилин-ди. Уй - жой коммунал - социал хўжалик банки ҳузурида махсус хайрия-эҳсон ҳисоби очилди. 1990 йил август ойига қадар 12 минг рубль пул тўпланди [9]. Бироқ, ишларнинг тўлиқ амалга оширмаслик бор маблағни ўз ўрнига сарфлашга имкон бермади [10]. 1986 йилда Ўзбекистон ССР Маданият вазирлиги Бухоро шаҳри ва вилоятидаги 25 мингдан ортиқ тарихий ёдгорликларни таъмирлашга мўлжалланган 975 минг рублни ажратди, лекин, Бухородаги Қизилтепа, Остонтепа сингари бир қатор тарихий ёдгорликларни муҳофазага олишда жиддий нуқсонларга йўл қўйилди. Ушбу тарихий обидалар олдига қурилаётган мебель фабрикаси Қумтепа ва Қуммозор тепа ёдгорликларини ўта даражада ҳароба ҳолатга келтириб қўйди, ён - атрофи ахлатхонага айланди. Бугунги кунда ҳам тарихий обидарлага муносабат маҳаллий раҳбарлардан катта масъулиятни талаб қилади. Ота – боблардан қолган меросга беъэтиборлик, нописандлик маҳаллий раҳбар учун жуда катта хатолардан бири бўлишлигини англаш муҳим. Адабиётлар: 1. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд - 4222, 3-варақ. 2. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд - 4565, 41-варақ. 3. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд – 4565. 69-варақ 4. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд -4565, 69-варақ 5. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд - 4565, 52-варақ 6. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд - 4565, 59-варақ 7. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд -4565, 52-варақ 8. Ўз МА. Р-2454-фонд, рўйхат-6, йиғма жилд - 4565, 67-варақ 9. Тўхтамишев И. Ёдгорлик ҳам кўзгу // Совет Ўзбекистони. 1990 йил, 28 август 10. Тўхтамишев И. Ёдгорлик ҳам кўзгу // Совет Ўзбекистони. 1990 йил, 28 август. 11. Babajanov, Bakhtiyar M., A. Muminov, and A. V. Kügelgen. "Disputes on Muslim Authority in Central Asia in 20th Century." (2007). 12. Muminov, Alisher. "Makhalla as the Center and the Conductor of Socio-political Development in Uzbekistan." ISJ Theoretical & Applied Science 4.48 (2017): 103-107.
Academic Journal
Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана. 1:280-283
Ўзбек халқининг этник шаклланиши масаласига оид: 427 учун қўзғолон енгилди? Бу савол билан ўқитувчи иккинчи муаммоли вазиятни вужудга келтиради. Ўқувчилар ечим жараёнида ўқитувчи билан бирга ҳаракат қилиб, муаммо юзасидан фикр-мулоҳазаларини баён этиб, муаммонинг ечимига ўз ҳиссаларини қўшадилар. Хулоса ўрнида шуни айтиш керакки, бугунги кунда глобаллашув жараёни кетаётган бир пайтда, иқтисодий ва сиёсий таҳдидлар авж олган даврда, ёшларимизда ватанпарварлик руҳини кучайтирмасак, миллий тарихимизни уларнинг онгига сингдирмасак, бошқа халқларнинг тарихи ва уларнинг қаҳрамонлари орқасидан эргашиб кетиши ҳеч гап эмас. Тарихни турли замонавий воситалар ва ёшлшаримиз ҳар куни дуч келадиган ва тезда ижтимоийлашиб кетадиган механизмлардан фойдаланишимиз керак. – “Бу ўринда гап, энг аввало, ёшлар ва аҳоли ўртасида мамлакатимизнинг бой тарихини, унинг бетакрор маданияти ва миллий қадриятларини кенг тарғиб қилиш, жаҳон илм-фани ва адабиёти ютуқларини етказиш учун зарур муҳит ва шарт-шароит яратиш ҳақида бормоқда. Ҳозирги пайтда ҳаммамизнинг олдимизда жуда муҳим аҳамиятга эга бўлган масала, яъни китобхонликни кенг ёйиш ва ёшларимизнинг китобга бўлган муҳаббатини уларнинг маънавий иммунитетини янада оширишга қаратилган ишларимини янги босқичга олиб чиқиш вазифаси турибди [2]” . Адабиётлар: 1. Mirziyoev Sh. Erkin va farovon, demokratik O‘zbekiston davlatini birgalikda barpo etamiz. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga kirishish tantanali marosimiga bag‘ishlangan Oliy Majlis palatalarning qo‘shma majlisidagi nutqi. - Toshkent. “O‘zbekiston”, 2016 yil. 5-bet. 2. Mirziyoev Sh. Tanqidiy tahlil, qat’iy tartib-intizom va shaxsiy javobgarlik - har bir faoliyatining kundalik qoidasi bo‘lishi kerak. Mamalakatimizni 2016 yilda ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirishning asosiy yakunlari va 2017 yilga mo‘ljallangan iqtisodiy dasturning eng muhim ustuvor yo‘nalishlariga bag‘ishlangan Vazirlar Mahkamasining kengaytirilgan majlisidagi ma’ruzasi. Toshkent: “O‘zbekiston”. 2017 yil. 47-bet. ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ ЭТНИК ШАКЛЛАНИШИ МАСАЛАСИГА ОИД Хомитов Р.Х. т.ф.ф.д (PhD), катта ўқитувчи, Ўзбекистон Миллий университети Маълумки, ўзбек халқи қадимдан дарёларнинг оралиғи ва ён-бағрида қўниб топиб, ўтроқ ва янги ерларни ўзлаштириб, халқ хўжалигининг барча 428 соҳаларидан унумли фойдаланган ҳолда, уни янада такомиллаштириб ҳаёт тарзини давом эттирганига олиб борилган тадқиқотлар гувоҳлик беради [1, Б.70-85.]. Шундай экан, бу халқнинг Ўрта Осиёнинг қадимги аҳолиси сифатида жаҳон цивилизациясининг асосий марказларидан бири бўлгани, илм-фан, савдо-сотиқ, маданият, тил, диний ва бошқа кўплаб масалаларда ўзига хос ўрни мавжудлигини таъкидлаш мумкин [2, Б.20-25.]. Албатта, бу каби масалаларни ўрганиш ва уни ёшларга замонавий илм ва технологиялар орқали етказиб бериш, бугунги кунда долзарб аҳамият касб этади. Демак, бундай муҳим ривожланишни амалга оширган ўзбек халқи шаклланиши масаласига оид баъзи бир мулоҳазаларига тўхталиб ўтсак, куйидагича воқеаларга гувоҳ бўлишимиз мумкин. Яъники, ушбу халқнинг шаклланишини ўрганилган манбалар ва илмий асосардан келиб чиқиб, учта босқичга бўлиш мумкин. Биринчи босқичи. Эрамизнинг IX асргача бўлган асосий этник жараёнларнинг содир бўлиши; Иккинчи босқич – IX – XII асрларда кечган асосий асосий этник жараёнларнинг юз бериши. Айнан ушбу давр ўзбек халқининг этник ҳаётида муҳим ҳисобланади; Учинчи босқич - XV аср охирлари – XVI аср ўзбек халқи шаклланишининг сўнгги босқичи ҳамда ўзбек атамасининг пайдо бўлиши билан якунланиши мумкин. Яъни, уни куйидаги технологик кўринишда ҳам бериш мумкин. Бу йиллар давомида ўзбек халқи этник шаклланиши борасида кенг ва халқларнинг тарихи учун муҳим бўлган ижтимоий-сиёсий, иқтисодий, маданий, диний ва бошқа бир қатор муҳим жараёнлар содир бўлгани 429 ўтмишдан маълум. Буларни ҳозирдаги замонавий техника воситалари орқали шу даврларда кечган этник жараёнлар, ўзбек халқи таркибига кирган этник гуруҳлар, этник шаклланишнинг серқирра томонларини тегишли манба ва тарихий адабиётлар таҳлили асосида очиб бериш, этник тарихни ва этнопсихологик ҳолатлар ҳақида зарур бўлган билимларни олиш имконини беради. Чунки, ўзбек халқининг шаклланиши узоқ ва мураккаб тарзда давом этган жараён ҳисобланади. Буни ўша энг қадимги халқларнинг ҳаёти ва турмиз тарзидан ҳам билиш мумкин. Буларга оид ёзма ва архологик топилмалар ҳам гувоҳлик беради. Маълумки, қадимда ўлканинг туб жой ўтроқ аҳоли асосан, массагет, сак, хоразмлик, бақтриялик, сўғд, чоч, довонликлар ўзбек халқининг қадимги аждодлари эканликлари, дастлабки, этник шаклланиш жараёнида айнан улар муҳим ўрин тутгани маълум. Хусусан, этногенез ва этник шаклланиш, уруғ қабила, элат, халқ, миллат атамалари кетма-кетликда содир бўлади. Бунда, Ўрта Осиё қадимги аҳолиси, ўлка ҳудудида истиқомат қилган қабилалар, уларнинг машғулоти ҳам муҳим роль ўйнайди. Бу даврлардаги чет эл босқинчилари, хусусан форс ва грекларнинг ҳужумларининг натижасида ҳамда сўнгра туркий қавмларнинг ўлкага кўчиши, арабларнинг икки дарё оралиғини фатҳ этиши ўзбек халқларининг этник шаклланишга катта таъсир қилган [5]. Айниқса, мураккаб кечган этник жараёнлар тарихи, туркий қавм ва туб жой қабилалари ўртасидаги муносабат, ўзбек халқи шаклланишининг асосан иккинчи даври ҳисобланган IX-XII асрлар босқичи мазмун – моҳияти ва тарихий аспекти жуда муҳим аҳамият касб этади. Яна бир эътиборли жиҳати, шу даврда ўзбек давлатчилиги ҳам ўзининг муҳим асосий босқичларини амалга оширган. Шунингдек, XV-XVI асрда кечган этник- сиёсий жараёнлар, “ўзбек” атамаси, маҳаллий аҳоли билан кўчманчи чорвадор қабилаларнинг ассимилияция жараёни, ўзбек адабий тили ривожи каби масалалар муҳимдир. Бу вақтларда Амир Темур ва Темурийлар томонидан қурилган давлатлар, уларнинг ижтимоий-сиёсий, иқтисодий ва маданий соҳалардаги ҳаракатлари халқлар ҳаётида муҳим ўрин тутган. Булар эса ўзбек халқи қадимий ва ўзига хос этник тарихга эга бўлган халқ эканлигини англаган ҳолда уларга ўз халқи илдизларини тарихий жиҳатдан янада чуқурроқ англаб етишларига имкон яратади. Ўзбекистон мустақиллиги йилларидаги этник ҳолат ва шу соҳадаги ижобий ўзгаришлар, ўзбек халқига хос хусусиятлар, унинг миллатлараро тотувлик ва хамжиҳатлигида тутган ўрнини кўрсатиш ҳамда изоҳлаш мумкин. Чунки масалани ўрганишга оид етарли манбалар мавжуддир. Хусусан, 430 Умумий хулоса қилиб айтганда, ўзбек халқининг этник тарихи масаласини тарихий воқеалар ва аниқ манбалар асосида ўрганишларни давом эттириб, уни бугунги кундаги ахборот технологиялари воситаси ёрдамида ўқувчига етказиб бериш муҳимдир. Адабиётлар: 1. Жабборов И. Ўзбек халқининг этногенези ва этник тарихи. - Тошкент: Университет, 2007. - Б.70-85. 2. O`zbekiston tarixi. Darslik. Prof. R.H.Murtazayevaning umumiy tahriri ostida. - Toshkent, 2005. - Б.20-25. 3. Асқаров А. Ўзбек улуси. - Тошкент, 1992. - Б.90-95. 4. Шониёзов К. Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни. - Тошкент: Шарқ, 2001. - Б.27-29. 5. Babadjanov, B., and Olkott MB Muminov А. "Mukhammadzhan KHindustani (1892-1989) i religioznaya sreda ego ehpokhi (predvaritel'nye razmyshleniya o formirovanii «Sovetskogo islama» v Srednej Аzii)." Vostok (Oriens) 5 (2004): 43-59.
Academic Journal
Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана. 1:427-430
Археологик ёдгорликлар – ёшларда ватанпарварлик туйғусини шакллантиришнинг муҳим омили: 363 20. Togaev, Jasur Erkinovich. "AGRICULTURAL OASES OF THE NORTHERN BACTRIA (BRONZE AGE)." ЛУЧШАЯ НАУЧНАЯ СТАТЬЯ 2018 . 2018. АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАР – ЁШЛАРДА ВАТАНПАРВАРЛИК ТУЙҒУСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ Қудратов С.С. т.ф.н., доц., Гулистон давлат университети Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёев 2022 йил 29 август куни Урганч шаҳрида Жалолиддин Мангубериди ёдгорлик мажмуасининг очилиш маросимида сўзлаган нутқида, бугунги “таҳликали вазиятда жондан азиз фарзандларимизни юксак ватанпарварлик руҳида тарбиялаш ҳал қилувчи аҳамиятга эга”лигини таъкидладилар Ёшларда ватанпарварлик руҳини шакллантиришда талаба ёшларни ўзлари таҳсил олаётган вилоятлар ҳудудидаги археологик ёдгорликларни ўрганиш, муҳофаза қилиш ва археологик меросни тарғиб қилиш жараёнига кенг жалб этиш муҳим ўрин тутади. Зеро бу ҳолатда ёшлар тарихни юракдан ҳис қилиш, аждодлар “нафаси”ни сезиш имконига эга бўлишади. Сирдарё вилоятида 100 дан ортиқ турли даврларга оид археологик ёдгорликлар мавжуд. Ёдгорликларни сақлаб қолишда уларни туризм маршрутларига киритиш муҳим рол ўйнаши мумкин. Биз ёдгорликларни ички ва ташқи туризм маршрутларига киритиш орқали, биринчидан уларни вайрон этишдан сақлаб қоламиз, иккинчидан, ёшларимизни ва сайёҳларни ватанимиз тарихидан хабардорлигини таъминлашга эришамиз ва учинчидан сайёҳлар ташрифидан тушган маблағ ҳисобидан ёдгорликларни таъмирлаш имконига эга бўламиз [1]. 364 Бугунги кунда хорижий ва ички туристларни жалб қилиши мумкин бўлган ёдгорликлар қуйидагилар: 1. Эски Ховос ёдгорлиги Ховос тумани Ховособод қишлоғида жойлашган. Ёдгорликда ҳаёт мил.ав. IV-III асрдан то 1953 йилларгача давом этган. Шаҳар ҳудуди 10 гектарни ташкил этган бўлса, шундан 2 гектари арк ҳудудига тўғри келган. Сақланиб қолган баландлиги 15 метр. Эски Ховос ёдгорлиги харитаси Эски Ховос Самарқанддан шарққа йўналган йўлнинг чорраҳасида жойлашган. Ундан бир тармоқ Ховосдан Куркат орқали Хўжанд ва Фарғонага, иккинчиси тармоқ қадим Чочга олиб борган. Чоч йўналишда иккита йўл бўлган, бири нисбатан узоқроқ лекин хавфсиз йўл - тўғри Сирдарё кечувидан сўнг шимолга, Бенакет (Шоҳруҳия) шаҳрига ва ундан эса, Харашкентга ва кейин Чоч пойтахти Бинкетга борган. Иккинчи йўл қисқа дарёдан ўтмасдан, унинг чап қирғоғи бўйлаб, ўрта асрларда Хушкет деб номланган ҳозирда Сайхунобод туманининг Нурота ёдгорлигича бориб, сўнгра кечувдан Бенакет (Шоҳруҳия)га ўтилган. Бу ҳақда IX-X асрда яшаб ўтган араб географлари Хордадбеҳ ва Истахрийлар ёзиб қолдиришган. Юқоридагилардан кўриниб турибдики, Эски Ховос ёдгорлиги Фарғона, Чоч ва Сўғдда савдо йўналишлари чорраҳасидаги қулай ва муҳим манзил вазифасини бажарган. 365 2. Сирдарё вилоятининг Сайхунобод тумани Нурота қишлоғи ўрнидаги ўрта асрларда Хушкат деб номланган ёдгорлик. Шаҳар уч қисмдан Арк (7,5 гектар), шаҳристон (40-45 гектар) ва рабоддан иборат бўлган. Арк ва рабод қисмлари бузиб юборилган фақатгина шаҳристон қисмидан 7,5 гектар жой қабристон бўлганлиги сабабли ҳам сақланиб қолинган [3]. Шаҳарда ҳаёт IX аср охирларида бошланган ва XVI асрнинг I - ярмигача давом этган. “Буюк ипак йўли”да жойлашганлиги, шунингдек, Шошга ўтувчи кечувда жойлашганлиги сабаб шаҳар тез ривожланади. Шаҳар аҳолисининг бир қисми қайиқчилар бўлишган. Улар дарёдан ўтувчиларни ва юкларни қайиқларида олиб ўтиб қўйишган. Хушкет Шошнинг чегарасида жойлашгани туфайли, бу ерда муҳим божхона бўлган. Чунки Шош ўлкаси тоғ кон маъданларига, жумладан кумуш конларига бой бўлган, давлат марказига кумуш айнан Шошдан Хушкет орқали Сўғдга олиб борилган. Сомонийлар давлати томонидан зарб этилган кумуш тангалардан ҳатто узоқ Европада ҳам фойдаланишган. Шунингдек, сомонийлар давлатида қул савдоси ўта сердаромад соҳо хисобланган. Қуллар нафақат бойлар уйида, шунингдек, давлат армиясида хизмат қилишган [2]. Қуллар асосан Дашти Қипчоқ чўлларида ҳаёт кечиришган 366 туркий қавмлардан турли йўллар билан олинган. Улар ҳам давлат марказига юқоридаги кечув орқали жўнатилган. Шу сабабли ҳам бу икки сердаромад савдо қуллар ва кумуш ёмбилардан махсус бож олинган. 3. Сардоба тумани Гумбаз қишлоғидаги “Ёғочли сардоба”. Ушбу сардоба XIX аср тарихчилари асарларида “Ёғочли (рус олимлари “Агачли” деб ёзишади) сардобаси” деб юритилади. Ҳофиз Таниш ал-Бухорийнинг “Абдулланома” асарида ёзилишича, Бухоро хони Абдуллахон II (1534-1598) Тошкентга юриши (1579-1583) даврида 1580 йил 10 апрелда ушбу жойда бўлиб, бу ерда сардоба ва карвонсарой қуришга фармон беради [4]. Тошкент-Самарқанд-Бухоро шаҳарларини боғловчи автомагистраль йўл ёқасида жойлашган ушбу ўзига хос ёдгорлик бу йўлдан ўтувчи ажнабий сайёҳлар учун қизиқарли эканлигини ва шу сабабли ушбу ёдгорлик туристик маршрутга киритилса сайёҳларда Мирзачўлнинг “Буюк ипак йўли” да тутган ўрни тўғрисида маълумот пайдо бўларди. 1. Muminov, A. G., et al. "Leading tendencies in the development of cultural and spiritual identity of the peoples of Uzbekistan." International Journal of Psychosocial Rehabilitation 24.8 (2020): 5525-5538. 2. Мухаммадиев, Рахмон Рашидович, and Обиджон Ҳамид Ўғли Жайнаров. "ЎЗБЕКИСТОНДА ТОМОРҚА ХЎЖАЛИГИ ВА ҚИШЛОҚ ЁШЛАРИНИНГ МЕҲНАТ ТАРБИЯСИ (XX АСР 70 ЙИЛЛАРИ)." Academic research in educational sciences 2.3 (2021): 237- 242. 3. Togaev, Jasur Erkinovich. "AGRICULTURAL OASES OF THE NORTHERN BACTRIA (BRONZE AGE)." ЛУЧШАЯ НАУЧНАЯ СТАТЬЯ 2018 . 2018. 4. Мухаммадиев, Рахмон Рашидович, and Обиджон Ҳамид Ўғли Жайнаров. "ЎЗБЕКИСТОНДА ТОМОРҚА ХЎЖАЛИГИ ВА ҚИШЛОҚ ЁШЛАРИНИНГ МЕҲНАТ ТАРБИЯСИ (XX АСР 70 ЙИЛЛАРИ)." Academic research in educational sciences 2.3 (2021): 237- 242.
Academic Journal
Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана. 1:363-366
Глобаллашув жараёнида инсон капитали ва интеллектуал миграция: 412 Literature: 1. Jad Mouawad.,"China's Growth Shifts the Geopolitics of Oil,"The New York Times, March 19,2010, https://www.gainesville.com/story/news/2010/03/20/chinas-growth-shifts-the-geopolitics-of-oil/31748569007/ (Accessed:20 March, 2022) 2. Naser Al-Tamimi,“China in Iraq: Winning Without A War” , March 16,2013,http://english.alarabiya.net/en/views/2013/03/16/China-in-Iraq-Winning-Without-a-War.html, (Accessed: 20 March, 2022) 3. Meng Fanren, The Silk Road and Silk Road Archaeology, http://www.cctv.com/lm/131/61/82900.html, (Accessed;20 March, 2022) 4. Bahrom, K., Ravshan, T., & Dilshodbek, U. (2019). Theoretical- Methodological Basis Of Studying Of The History Of Uighurs In Uzbekistan According To Diasporas. International Journal of Scientific and Technology Research, 8(12), 3338-3343. ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИДА ИНСОН КАПИТАЛИ ВА ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МИГРАЦИЯ Азаматова Г.Б. Жиззах политехника институти ўқитувчиси Глобаллашув айни вақтда инсониятнинг бутун дунё бўйлаб ҳаракатланиши билан биргаликда мамлакатлардаги миграция жараёнининг ошишига ёрдам бермоқда. Дарҳақиқат, ҳозирги тараққиёт даврида бирор давлат миграцион жараёнлардан четда қолгани йўқ, сабаби аҳоли миграцияси мамлакатларнинг иқтисодий-ижтимоий ривожланишининг муҳим омилига айланиб бормоқда. Сўнгги йилларда бутун дунёда олий маълумотли ва юқори малакали кадрларни қамраб олаётган - интеллектуал миграция жараёни ҳам жадаллашиб бормоқда. Энг билимли ва истиқболли кадрларнинг миграцияси мамлакатда инсон капиталининг камайишига олиб келади, бу ҳолат, албатта, мамлакатнинг тараққий этиш имкониятларига ўз таъсирини ўтказади.Чунки миграция, одатда, меҳнат фаолиятини инсон капиталининг баҳоси юқори бўлган соҳаларга кўчиришга кўмаклашади [1,273]. Ҳозирги кунга қадар фанда интеллектуал миграция тушунчасини изоҳ этадиган ягона ёндошувлар мавжуд эмас. Аммо, бу тушунча тор маънода илм аҳлини, олимлар ва турли соҳа фан тадқиқотчиларининг миграциясини ифода этиб, бу инновацион ғояларнинг тараққий этишига ва глобаллашув жараёнларининг тезлашишига боғлиқдир. Ўзбкистон Республикаси Биринчи Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек: “Бугун ҳеч кимга сир эмаски, биз яшаётган XXI аср интеллектуал бойлик ҳукмронлик қиладиган аср. Кимки бу ҳақиқатни ўз вақтида англаб олмаса, интеллектуал билим, интеллектуал бойликка интилиш ҳар қайси миллат ва давлат учун кундалик ҳаёт мазмунига 413 айланмаса – бундай давлат жаҳон тараққиёти йўлидан четда қолиб кетиши муқаррар” [2, 95]. Инсон капитали – бу ҳар бир инсоннинг заҳирадаги билим ва малакаси бўлиб, таълим, профессионал тажриба тўплаш, соғликни муҳофаза қилиш, шунингдек, ахборотларни олиш инсон капиталининг манбаидир. Бугунги фан ва техника тараққий этган замонавий дунёда энг қимматга айланган ресурс - инсон капитали - аҳолининг турмуш даражаси ва сифатини яхшилаш, интеллектуал фаолиятга сармоялар киритиш, ўзга мамлакатлардан кириб келган юқори малакали кадрлар ва маблағлар орқали шакллантирилади. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2019 йил 28 май куни илм-фан ва олий таълим соҳасини ривожлантириш бўйича белгиланган вазифалар ижросига бағишланган йиғилишда “асосий мақсад мамлакатимизда инсон капиталини ривожлантириш” - эканлигини алоҳида таъкидлади [3]. Рақобат, сармоя, инновациялар - инсон капитали ривожланишининг асосий омили бўлиб, бу борада Ўзбекистон Республикасининг Биринчи Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек: “...XXI аср глобаллашув ва чегараларнинг барҳам топиш даври, ахборот-коммуникация технологиялари ва интернет асри, жаҳон майдонида ва дунё бозорида тобора кучайиб, рақобат асрига айланиб бораётган шароитда инсон капиталига йўналтирилаётган инвестиция ва қўйилмаларнинг ўсишини, ҳозирги замонда демократик тараққиёт, модернизация ва янгиланиш борасида белгиланган мақсадларга эришишда энг муҳим қадрият ва ҳал қилувчи куч бўлган билимли ва интелектуал ривожланган авлодни тарбиялаш вазифасини доимо ўзининг асосий устувор йўналишлари қаторига қўядиган давлатгина ўзини намоён эта олиши мумкин [4]. Таълим соҳаси - инсон капиталининг асосий кўрсаткичларидан бири бўлиб, Ўзбекистон Республикасида кейинги йилларда таълим сифати ва уни баҳолашни халқаро стандартларга мослаштириш, замонавий билим ва юксак маънавий-ахлоқий фазилатларга эга, мустақил фикрлайдиган юқори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жиҳатидан янги босқичга кўтариш, инновацион илм-фан ютуқларини амалиётга татбиқ этишнинг самарали механизмларини яратиш орқали таълим муассасаларининг илмий салоҳиятини ошириш борасида кенг қамровли ишлар амалга оширилмоқда. Инсон капиталининг ривожланиши одамлар, иқтисодиётлар, жамиятлар ва бутун дунёда барқарорлик учун аҳамиятга эга [12]. Бу келгуси авлодлар учун ҳам муҳимдир [5]. Ўзбекистон Республикасининг 2022-2026 йилларга мўлжалланган янги тараққиёт стратегиясида еттита устувор йўналиш бўйича “Инсон қадри учун – 100 та мақсад” белгиланган. Улар орасида инсон капиталини ривожлантиришга оид вазифалар ҳам бор. Инсон ақл-идрок соҳиби бўлгани боис, реал дунёдаги воқеаларни тушунади, илму тафаккури, меҳнати, салоҳияти билан дунёни бошқаради. Инсон капиталининг 414 юксалишига уни ўраб турган ижтимоий муҳитда рўй бераётган жамики воқеалар таъсир кўрсатади [6]. Бутун инсоният тарихи давомида ривожланишнинг муҳим омили бўлган миграция жараёнлари - мамлкатимиз аҳолисининг ташқи дунёга интилишига, ўқиш ва изланишига, тараққий этган давлатларга йўл олишига туртки бўлмоқда [15]. ”Мамлакатимизда катта илмий салоҳиятга эга бўлган айрим олимлар, истеъдодли ёшлар ўртасида хорижий давлатларга кетиб қолиш ҳолатлари ҳам йўқ эмас. Қанча-қанча йигитлари, ўзбек қизлари бугун чет эллардаги йирик компания ва банкларда, нуфузли университетлар, халқаро ташкилотларда катта-катта лавозимларда хизмат қилмоқда” [7,140]. Жамиятнинг билимли, илғор вакиллари “ақллилар” нинг мамлакатни тарк этишига бир неча омиллар сабаб бўлганлиги боис ҳозир бутун дунёда “ақллилар кўчиши ” нинг географияси кенгайиб бормоқда. XXI асрда ёшлар миграцияси интеллектуал миграциянинг ажралмас қисми бўлиб, Ўзбекистонлик ёшларнинг ҳам йилдан йилга яқин ва узоқ хориж мамлакатларига ўқиш ёки ишлаш учун чиқиб кетиши сезиларли ошиб бормоқда [14]. Ўзбекистон ёшлари умумжаҳон ассоциацияси маълумотларига кўра, 2020 йилнинг биринчи ярмида Россияга 181 500 нафар хорижлик ўқиш учун борган бўлса, шундан 24 минг нафари – ўзбекистонликлардир [8]. Ёшларнинг хорижга чиқиши, аввало, иқтисодий - ижтимоий қийинчиликлар билан биргаликда глобаллашув билан ҳам боғлиқдир. Бугунги кунда Янги Ўзбекистонда чет эллардаги юртдошларимизга консуллик хизматлари ва бошқа хизматлар кўрсатиш, уларнинг юртимизга бемалол келиб-кетиши, мамлакатимизни тараққий эттиришда иштирок этишлари учун зарур шароитлар яратилмоқда [9,141]. Миграция нуқтаи назаридан минтақанинг барча мамлакатларида умумий хусусиятларни кузатиш мумкин. Масалан, Қозоғистон иш берувчи давлат бўлса, Қирғизистон, Тожикистон, Туркманистон ва Ўзбекистон асосан ишчи кучи етказиб берадиган давлатлар ҳисобланади. 2018 йилда Ўзбекистон Республикасидаги меҳнат мигрантлари умумий сонининг 52 фоизи 16-30 ёшдаги фуқаролар бўлган [10]. Ўзбекистондан хорижий мамлакатларга кўчиб кетганларнинг асосий қисми Қозоғистон (жами хориждан кўчиб келганларга нисбатан 56,6%), Россия (30,5%), Тожикистон (3,7%), Қирғизистон (2,3%), Украина (1,6%) ва бошқа мамлакатлар (5,3%) ҳиссасига тўғри келган [11]. Мамлакатимиз учун хорижда меҳнат фаолиятини олиб бораётган юқори малакали, юксак билимли кадрларни юртимизга қайтариш ва уларга муносиб шароитни яратиш масалалари айни вақтда муҳим вазифадир. Чунки салоҳияти баланд малакали “ақлли” мигрантлар юксак илмий кашфиётларни яратади. Бугунги глобаллашув шароитида ҳар қандай инновация инсон капиталига қаратилган мамлакатнинг энг муҳим стратегик ресурсларидан биридир [13]. 415 Адабиётлар: 1. Абдураҳмонов Қ.Х. Инсон тараққиёти. Дарслик. - Т.: “Fan va texnologiya”, 2013, - Б. 273. 2. Каримов И.А. Жаҳон инқирозининг оқибатларини енгиш, мамлакатимизни модернизация қилиш ва тараққий топган давлатлар даражасига кўтарилиш сари. 18 боб. Ўзбекистон Республикаси Конституцияси қабул қилинганининг 17 йиллигига бағишланган тантанали маросимдаги маъруза, 2009 йил 5 декабрь. - Тошкент “Ўзбекистон”, 2010. – Б. 95. 3. https://president.uz/uz/lists/view/2604 4. Каримов И.А. 2012 йил 18 февралда “Юксак билимли ва интеллектуал ривожланган авлодни тарбиялаш – мамлакатни барқарор тараққий эттириш ва модернизация қилишнинг энг муҳим шарти” мавзусидаги халқаро конференциянинг очилиш маросимидаги нутқи. // Халқ сўзи, 2012 йил 18 февраль. 5. https://xs.uz/uzkr/post/inson-kapitalini-rivozhlantirishdagi-uzilishlar 6. https://yuz.uz/news/inson-kapitali-rivoji-shaxsning-ongi-bilimiaxloq- odobi-dunyoqarashiga-bogliq 7. Мирзиёев Ш.М. Халқимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баҳодир.-2-жилд. - Тошкент: “Ўзбекистон” НМИУ, 2018. – Б. 140. 8. https://uzbek.life/news/yoshlar-orasida-xorijga-intilish-kuchaymoqda- bu-nimani-anglatadi 9. Мирзиёев Ш.М. Халқимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баҳодир. 2-жилд. - Тошкент: “Ўзбекистон” НМИУ, 2018. – Б. 141. 10. https://yuz.uz/news/ozbekistonda-yoshlar-mehnat-migratsiyasi-buguni- va-istiqboli 11. O’zbekiston Respublikasining demografik holati. 2021-yil, yanvar- dekabr. 12. Abdullaev, Utkir I., Anatoliy S. Sagdullaev, and Jasur E. Togaev. "Migrations and Ethnocultural Processes in Central Asia (Eneolithic and Bronze Age)." (2021). 13. Muminov, Alisher. "Makhalla as the Center and the Conductor of Socio-political Development in Uzbekistan." ISJ Theoretical & Applied Science 4.48 (2017): 103-107. 14. Abdullaev, Utkir I., Anatoliy S. Sagdullaev, and Jasur E. Togaev. "Migrations and Ethnocultural Processes in Central Asia (Eneolithic and Bronze Age)." (2021). 15. Sagdullaev, Anatoliy, and Togaev Jasur. "Bronze age migrations in Central Asia." International Journal of Advanced Research in Management and Social Sciences 7.12 (2018): 86-92.
Academic Journal
Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана. 1:412-415
Conference
2025 Optical Communication, Photonics, Telecommunications, and Intelligent Machine Applications (OPTIMA) Optical Communication, Photonics, Telecommunications, and Intelligent Machine Applications (OPTIMA), 2025. :405-410 Dec, 2025
Conference
2025 IEEE XVII International Scientific and Technical Conference on Actual Problems of Electronic Instrument Engineering (APEIE) Actual Problems of Electronic Instrument Engineering (APEIE), 2025 IEEE XVII International Scientific and Technical Conference on. :1-7 Nov, 2025
Academic Journal
Pulford, E 2023, 'Japanese Modernity from the Siberian Silo : Review essay of: Tatiana Linkhoeva, Revolution Goes East: Imperial Japan and Soviet Communism (Ithaca, NY: Cornell University Press, 2020) and Sherzod Muminov, Eleven Winters of Discontent: The Siberian Internment and the Making of a New Japan (Cambridge, MA: Harvard University Press, 2022)', Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History, vol. 24, no. 3, pp. 669-680. https://doi.org/10.1353/kri.2023.a904390
검색 결과 제한하기
제한된 항목
[검색어] Muminov, A
발행연도 제한
-
학술DB(Database Provider)
저널명(출판물, Title)
출판사(Publisher)
자료유형(Source Type)
주제어
언어