부산대학교 도서관

Kombinacija fragmentacije sna, povremene izloženosti hipoksiji i neusklađenosti cirkardijalnog ritma presudna je za ispoljavanje višestrukih kliničkih scenarija opstruktivne sleep apneje (OSA). Lečenje OSA tradicionalno je usmereno na lečenje anatomske komponente i podrazumeva primenu terapije kontinuiranim pozitivnim pritiskom (CPAP) tokom sna, primenu oralnih aparata, operacije gornjih disajnih puteva, gubitak težine i pozicionu terapiju. Ovakav pristup lečenju može biti frustrirajući, posebno za bolesnike, koji ne tolerišu CPAP terapiju, zahteva veliko lično angažovanje i teško je održiv ili ima promenljivu i teško predvidljivu efikasnost. Dakle, novi terapijski pristupi, koji ciljaju specifične, lečive, fenotipske karakteristike OSA, neophodni su kao alternativa. [ABSTRACT FROM AUTHOR]